Vaše dete nije lenjo, nije “takvo” i nije “isti tata, i on je kasno progovorio” – ili možda jednostavno jeste?
Proverite jezičko stanje vašeg deteta na vreme.
Razvojna disfazija
specifični jezički poremećaj je poremećaj u razvoju jezika koji nije uzrokovan sniženim intelektualnim sposobnostima, oštećenjem sluha, oštećenjem mozga, teškom socijalnom deprivacijom ili emocionalnim poremećajima. Ovaj poremećaj utiče na detetov govor, razumevanje, čitanje i pisanje.
Vaše dete nije lenjo, nije “takvo” i nije “isti tata, i on je kasno progovorio” – ili možda jednostavno jeste?
Proverite jezičko stanje vašeg deteta na vreme.
Kako da primetimo razvojnu disfaziju?
Prvi pokazatelj razvojne disfazije je izostanak govora na uzrastu od 12-18 meseci, kao i jezičko kašnjenje u odnosu na kalendarski uzrast i sopstveni intelektualni kapacitet.
Simptomatologija koja se vezuje za prisustvo razvojne disfazije uključuje:
- izrazito kašnjenje faze brbljanja
- izostanak pojave prve reči sa značenjem (do oko 18 meseci)
- izostanak formiranja rečenice na uzrastu od 2 i po godine
- teže usvajanje novih reči
- nemogućnost imenovanja jednostavnih predmeta, životinja na uzrastu od oko 18 meseci
- nerazumljiv govor (nepravilna artikulacija većine glasova)
- pogrešna upotreba gramatičkih oblika roda, broja i padeža reči – agramatizam
- dete se ne odaziva na svoje ime (na uzrastu od godinu dana)
- izostavljanje delova reči (ili zamena slogova unutar reči)
- teškoće u razumevanju i usvajanju prostornih odnosa
- izrazita odstupanja u socijalnom razvoju koje se javlja kao posledica nerazumevanja govora okoline
- pojava socio-emocionalnih poremećaja i poremećaja ponašanja
Ipak, kako bismo postavili tačnu dijagnozu, neophodni su – opservacija, uzimanje anamnestičkih podataka od roditelja/staratelja, kao i detaljna procena adekvatnim testovnim materijalima.
Treba napraviti jasnu diferencijaciju od razvojne disfazije i fiziološkog kašnjenja govora, kao i od razvojne disfazije i autizma.
Kada dete udje u tretman, radi se na stimulacji razvoja ekspresivnog i receptivnog govora zavisno od nivoa razvijenosti jezika deteta i njegovog uzrasta. Podjednako važan je i savetodavni rad sa roditeljima jer je kontinuirani rad uslov za (brži) napredak.
Važno je znati da ova deca neće uspeti da samostalno, spontano usvoje maternji jezik. Njihov jezički razvoj mora proći kroz procese učenja i logopedskog tretmana.