Razvojna govorna apraksija (RGA)
poremećaj koji se objašnjava nemogućnošću dečijeg mozga da koordiniše kompleksne pokrete (jezik, usne donja vilica) koji su neophodni za formiranje glasova, reči, rečenica, pa dete pravi greške u artikulisanju i redosledu glasova.
Najčešći opis deteta sa govornom apraksijom od strane roditelja je “da je njegov govor teško razumljiv“.
Kako možemo prepoznati razvojnu govornu apraksiju?
- Učestale greške u izgovoru konsonanata i samoglasnika koje se ne ispoljavaju uvek isto (jednu reč može izgovoriti svaki put drugačije)
- Teškoće u produkciji dužih reči i rečenica
- Varijacije u intonaciji, pravi česte pauze izmedju glasova, pogrešno naglašavanje (akcentovanje) reči
Karakteristike govora koje su povezane sa govornom apraksijom:
- kasno progovaranje (prva reč kasni)
- greške pri izgovoru odredjenih glasova (često samoglasnika)
- pokreti usana kao da pokušava da izgovori neku reč
- perzistiranje ili smanjenje broja reči koje poseduje
- razlika u produkciji automatskog govora (kao što je na primer “hvala”) u odnosu na spontani govor, jer je spontani govor više pogodjen apraksijom
- javljaju se supstitucije, omisije, adicije i repeticije
Dijagnoza dečije apraksije podrazumeva sprovodjenje logopedskog testiranja kako bi se stekao uvid u govorne sposobnosti, kao i u sposobnosti razumevanja, ali i uzimanje anamneze od roditelja kako bismo znali kako dete funkcioniše u svojoj prirodnoj sredini.